Ni oka da sklopim,
postelja prazna tera san,
a život se topi
I nestaje brzo, k'o dlanom o dlan.
K'o razum da gubim,
jer stvarnost I ne primećujem,
još uvek te ljubim,
još uvek ti slepo verujem.
K'o luda, ne znam kuda,
ljubavi se nove bojim,
a dane, žive rane,
više ne brojim.
Molitva, kao žar na mojim usnama je,
molitva, mesto reči samo ime tvoje.
Nebo zna, kao ja,
koliko puta sam ponovila,
to nebo zna, baš kao ja,
da je ime tvoje moja jedina
molitva.
Al Bogu ne mogu
lagati sve dok se molim,
a lažem ako kažem
da te ne volim
Molitva, kao žar na mojim usnama je,
molitva, mesto reči samo ime tvoje.
I nebo zna, baš kao ja,
koliko puta sam ponovila,
to nebo zna, baš kao ja,
da je ime tvoje moja
molitva..
I nebo zna, baš kao ja,
koliko puta sam ponovila,
to nebo zna, baš kao ja,
da je ime tvoje moja jedina
molitva.
Da je ime tvoje moja
molitva..
Nezažmúrim oka, prázdna posteľ mi vnucuje sen; život sa topí, a stratí sa rýchlo ako keď dlaň pleskne dlaň
Strácam rozum, nepripúšťam si pravdu; už večnosť ťa ľúbim, už večnosť ti slepo verím
Ako blázon, neviem kade ísť, bojím sa novej lásky; dni sú ako živé rany - viac ich už nepočítam
Modlitba - je ako žiara na mojich perách; modlitba - namiesto rečí len tvoje meno. Aj nebo to vie - tak ako ja - koľko krát som ju už zopakovala.. nebo to vie, tak ako ja, že tvoje meno je moja jediná modlitba
Bohu nedokážem klamať, ako sa k nemu modlím; a klamem, ak hovorím, že ťa nemilujem..
